Девизе

Научићеш

У овој лекцији ћеш научити шта је:

Девизни курс;
Ознака валуте;
Средњи курс динара према евру;
Тржишни курс;
Куповни и продајни курс;
Курс у мењачници и банци;
Девизне резерве;
Званична статистика.

Цена девизе као робе на девизном тржишту назива се девизни курс који изражава цену једне валуте изражену у јединицама друге валуте. То значи да девизни курс представља стопу по којој се једна валута мења за другу валуту. На девизном тржишту могу се куповати и продавати девизе и ефективни страни новац у складу са одлуком Народне банке Србије којом се утврђују врсте девиза и ефективног страног новца који се купују и продају на девизном тржишту.

Ознака валуте се састоји из три слова где прва два слова означавају име земље док последње слово означава име валуте у највећем броју случајева. Постоји неколико изузетака. (потпун списак скраћеница дат је на страници страници.

Курсом динара према евру сматра се противвредност јединице стране валуте - евра у динарима. То значи да курс представља колико динара вреди један евро (или нека друга страна валута).

Средњи курс динара према евру одређује Народна банка Србије (НБС) на основу остварених курсева на домаћем међубанкарском тржишту. То значи да Народна банка сваки дан прати и прикупља податке о трансакцијама на том тржишту. НБС објављује податак о званичном средњем курсу динара према евру на својој Интернет презентацији, по правилу до 18.00 часова сваког свог радног дана, а који се примењује од 8.00 часова наредног радног дана. Поред тога, НБС утврђује званични средњи курс динара према другим валутама применом принципа правилно укрштених курсева.

Тржишни курс динара према евру представља тренутни курс на домаћем међубанкарском тржишту који се котира између банака, а одређује се на основу понуде и тражње за девизама. У односу на средњи курс тржишни представља промењиву категорију која се стално мења под утицајем понуде и тражње, а одраз је тренутног стања девизног тржишта. Тржишни курс се слободно формира на тржишту уз повремене интервенције Народне банке Србије када се за то укаже потреба, а све у складу са одлуком о утврђивању режима курса динара према којој Народна банка Србије спроводи режим руковођено пливајућег курса. Пример интервенције:

У фебруару, као и од почетка године, динар је благо номинално ослабио према евру (за 0,1%). Повећана тражња за девизама резултат је наставка интензивније куповине девиза од стране увозника енергената, присутне од октобра 2021, као и појачане глобалне неизвесности услед геополитичке кризе у Украјини. Ради очувања релативне стабилности курса динара према евру, Народна банка Србије је на међубанкарском девизном тржишту у фебруару нето продала 605 милиона евра, а од почетка године је нето продала 945 милиона евра.“ (вест објављена 14.3.2022.).

Тржишни и средњи курс су међусобно повезани јер се средњи курс одређује преко тржишног. Средњи курс представља историјску категорију и представља просечно стање тржишних курсева реализованих трансакција претходног дана, док је тржишни курс тренутна вредност курса на тржишту.

Куповни курс показује колико динара мењачница или банка даје када откупљује од клијента другу валуту, то значи да мењачница/банка купује девизе а клијент продаје. Продајни курс показује колико динара тражи када клијенту продаје другу валуту, односно мањачница/банка продаје девизе, а клијент купује.

Куповни курс изражава коју вредност у динарима клијент треба да плати како би купио јединицу стране валуте. Продајни курс је вредност у динарима коју клијент добија ако жели да прода јединицу страну валуту.

У курсној листи овлашћеног мењача куповни курс по јединици стране валуте - евра не може да буде нижи од званичног средњег курса динара према евру који важи на тај дан за више од 1,25%, односно продајни курс по јединици стране валуте – евра не може да буде виши од званичног средњег курса динара према евру који важи на тај дан за више од 1,25%. (Одлука о условима и начину рада девизног тржишта Одлука о условима и начину рада девизног тржишта ("Сл. гласник РС", бр. 10/2011, 109/2012, 55/2014, 51/2015, 17/2016, 91/2016, 82/2017, 37/2018, 86/2018 и 67/2020) – под редним бројем 16).

Банка једном дневно, на почетку сваког свог радног дана, слободно формира и објављује своју курсну листу за девизе и курсну листу за ефективни страни новац - применом принципа правилно укрштених курсева и у складу с међувалутним односима на иностраним тржиштима који важе у време формирања тих курсних листа. Формирана курсна листа банке важи до објављивања њене наредне курсне листе.

Девизне резерве представљају девизна потраживања која су непосредно расположива и која су под контролом монетарних власти. Према Закону о Народној банци Србије, Народна банка Србије одлучује о формирању и коришћењу девизних резерви, као и о управљању и располагању девизним резервама, у складу с монетарном и девизном политиком и смерницама за управљање девизним резервама – на начин којим се доприноси несметаном испуњавању обавеза Републике Србије према иностранству.

Девизне резерве Народне банке Србије чине:

потраживања Народне банке Србије у девизама на њеним рачунима у иностранству;
хартије од вредности;
злато;
ефективни страни новац и
специјална права вучења и резервна позиција код Међународног монетарног фонда.

У данашње време су подаци о различитим појава могу се пронађи на различитим местима. Због тога је изузетно важно да од свих понуђених података препознамо оне који су поуздани и тачни. Постоје и институције које производе такве податке, тачније постоји део статистике која се зове званична статистика.

Званична статистика обезбеђује, на непристрасним основама, бројчане и репрезентативне податке и информације о масовним економским, демографским и друштвеним појавама и о појавама из области радне и животне средине, и то за све кориснике: привредне субјекте и њихова удружења, државне органе, органе аутономних покрајина и органе јединица локалне самоуправе, културне, образовне и научне институције, као и за најширу јавност. (Закон о званичној статистици, "Сл. гласник РС", бр. 104/2009). Два највећа произвођача званичне статистике су Републички завод за статистику и Народна банка Србије. Како бисмо разумели начин на који држава и друштво функционишу, али и како бисмо могли да пратимо развој земље важно је да се информишемо и користимо званичне податке.