ГОТОВИНА И ПЛАТНЕ КАРТИЦЕ

Научићеш

У овој лекцији ћеш научити шта је:

Платне картице;
Дебитне картице;
Кредитне картице;
Замена новчаница;
Новчанице и ковани новац;
Карактеристике платне картице: број и димензије.

О теми

Платне картице су инструмент безготовинског плаћања који вам омогућава плаћање робе и услуга и подизање готовине.

У најширем смислу, картице можемо поделити на дебитне и кредитне картице.

Дебитне картице омогућавају вам да плаћате и подижете готовину до висине средстава која имате на рачуну, укључујући и дозвољени минус у неким банкама.
Кредитне картице омогућавају вам да користите средства којима вас кредитира банка издавалац до лимита утврђеног претходно закљученим уговором. Из тог разлога су посебно погодне за веће куповине, које не бисте могли да остварите само од једне месечне плате. Током периода кредитирања, вама као кориснику наплаћује се камата коју банка одређује у складу с уговором. Најчешћи тип кредитних картица код нас је тзв. револвинг картица, тј. картица по којој плаћате одређени (уговорени) проценат дуга једном месечно, док се остатак преноси у следећи месец и на њега се плаћа камата.

Картице такође можемо поделити и према томе ко користи платну картицу:

картице намењене физичким лицима, и
пословне картице, које су везане за рачуне правних лица.

Наше банке нуде још и Интернет картице, намењене искључиво плаћању путем Интернета, и prepaid картице, које подразумевају унапред одређен износ средстава којим корисник располаже.

Безбедност

Платна картица је средство плаћања и, у складу с тим, треба да се чува и користи.
Картицу можете користити само ако сте ималац картице, тј. ако је ваше име одштампано на картици.
PIN немојте носити заједно са картицом и немојте га саопштавати другој особи.
Уколико картицу изгубите или вам је украду, одмах о томе обавестите банку која вам је издала картицу.
Банка ће истог тренутка блокирати картицу и на тај начин спречити њено даље неовлашћено коришћење.
Ви као ималац картице сносите ризик за злоупотребе које настану до момента пријаве крађе, односно губитка картице.

Новчанице у оптицају

износ	димензије	боје
10 дин	62 x 131 мм	Окержута, браон, зелена
20 дин	64 x 135 мм	Зелена, окержута и дискретна црна
50 дин	66 x 139 мм	Љубичаста, тон окер боје
100 дин	68 x 143 мм	Плава, окержута и зелена
200 дин	70 x 147 мм	Браонцрвена, уз додатак плавих тонова
500 дин	70 x 147 мм	Плавозелена, црвенобраон, зелена и жута боја
1000 дин	72 x 151 мм	Црвена, окержута, плавозелена
2000 дин	74 x 155 мм	Доминирају сивомаслинасти тонови уз додатак жутонаранџасте и плаве боје
5000 дин	76 x 159 мм	Тонови зелене, љубичасте и жуте

Кованице у оптицају

износ	пречник	маса
1 дин	20 mm	4,20 g
2 дин	22 mm	5,05g
5 дин	24 mm	5,78 g
10 дин	26 mm	7,77 g
20 дин	28 mm	9,00 g

Елементи заштите новачаница

Заштитни елементи новца

Историја фалсификовања новца временски се поклапа с настанком новца. Док емитенти новца усавршавају технике израде и заштите новца, фалсификатори, користећи научнотехничка достигнућа, покушавају да што верније имитирају заштитне елементе новца како би лажни новац пустили у оптицај и тако стекли материјалну корист. С обзиром на то да је поседовање фалсификованог новца економски губитак за онога у чијем се поседу нађе, веома је важно познавати заштитне елементе новца и одбити пријем сумњивог новца.

Новчанице које издаје Народна банка Србије за потребе платног промета на територији Републике Србије израђене су по највишим светским стандардима заштите од фалсификовања – примена видљивих и скривених (голим оком невидљивих) елемената заштите, комбиновање различитих техника штампе и коришћење специјалних боја – с циљем да се оригинални новац заштити од фалсификовања. Наравно, да би се направила разлика између оригиналног и фалсификованог новца, потребно је да се познају заштитни елементи на појединим апоенима, као и да се у моменту пријема новца обрати пажња на њих.

Ради борбе против фалсификовања новца, Народна банка Србије упознаје најширу јавност са елементима заштите динарских новчаница.

Замена новчаница и кованог новца неподобних за оптицај

Карактеристике новчаница и кованог новца које могу бити предмет замене у банкама дефинисане су Прилогом 7 и Прилогом 8 Одлуке о управљању токовима готовине („Службени гласник РС“, бр. 60/2012).

Банке су дужне да правним и физичким лицима замењују новчанице и ковани новац који нису подобни за оптицај.

Новчанице неподобне за оптицај:

Карактеристике новчаница и кованог новца које могу бити предмет замене у банкама дефинисане су Прилогом 7 и Прилогом 8 Одлуке о управљању токовима готовине („Службени гласник РС“, бр. 60/2012). Банке су дужне да правним и физичким лицима замењују новчанице и ковани новац који нису подобни за оптицај.

Новчанице неподобне за оптицај:

када се на замену поднесе најмање 51% површине исправне новчанице;
када је преко целе новчанице уочљива запрљаност;
када су на новчаници јасно уочљиве мрље;
када је на новчаници уочљива додатна слика и/или слова, бројеви и други знаци написани или нанесени на новчаници – графити;
када је на делу новчанице или целој новчаници уочљив недостатак боје (нпр. опрана новчаница);
када новчаница има најмање једно зацепљење;
кад новчаница на себи има јасно уочљиве рупе;
када новчаници недостаје део/делови уздуж макар једне њене ивице (нпр. угао који недостаје);
када су делови једне или више новчаница спојени лепљивом траком, лепком или су вршене неке друге поправке;
када је новчаница изгужвана и када то знатно утиче на њен визуелни изглед;
када је новчаница млитава, односно са структурним променама које су довеле до губитка крутости;
када је новчаница пресавијена и не може се поправити руком;
када је код новчанице најмање један јасно савијен угао и не може се поправити руком;
када је новчаница израђена са извесном грешком и као таква пуштена у оптицај (макулатура).

У случају да се банци на замену поднесе мање од 51% површине исправне новчанице – потребно је да банка од подносиоца новчанице обезбеди писмено образложење како је дошло до оштећења новчанице, односно ако недостаје део или делови новчанице, образложење шта се догодило с делом, односно деловима који недостају, како је подносилац новчанице дошао у посед те новчанице, као и податке о подносиоцу. Такве новчанице банка шаље Народној банци Србије, која одлучује да ли има или нема основа за њихову замену.

У случају да се банци на замену поднесе новчаница обојена упозоравајућом бојом – потребно је да банка од подносиоца новчанице обезбеди писмено образложење како је дошло до оштећења новчанице, како је подносилац новчанице дошао у посед те новчанице, као и податке о подносиоцу. Такве новчанице банка шаље Народној банци Србије, која одлучује да ли има или нема основа за њихову замену.

Ковани новац неподобан за оптицај:

који је због коришћења у оптицају, корозије или физичких утицаја променио неке од својих физичких особина;
који је у израђен са извесном грешком и као такав пуштен у оптицај (шкарт).

Занимљивост: одређивање степена оштећења (површине недостајућих делова)

Утврђивање степена оштећености шаблоном. Утврђивање степена оштећености шаблоном. Шаблон је провидна пластична фолија која је подељена на сто правоугаоника, тако да сваки означава један проценат површине новчанице. Употребљава се тако што се стави преко новчанице и преброје се потпуно испуњени правоугаоници и тачно се види који проценат површине недостаје, односно, да ли је испуњен услов за замену.

Шаблон се користи код већих оштећења, али није потребан када се голим оком може утврдити да је очувано више од 51 одсто површине, поготову ако се на основу серијских бројева на левој и десној страни новчанице може утврдити да је реч о истој новчаници.

Занимљивост (заокруживање):

Србија је једина земља у Европи која исказује цене у апеонима који не постоје, а по свему судећи тако ће и остати.

Последњи апоени мањи од једног динара (од 50 пара) повучени су из оптицаја крајем 2007, да би званично престали да буду законско средство плаћања од 1. јануара 2008. Ипак, након скоро 15 година пара се и даље исказује у ценама већине производа и услуга у нашој земљи. Доношењем одлуке о повлачењу наведеног апоена кованог новца крајњи обрачуни у готовинском платном промету од 1. новембра 2007. заокружују се тако што се износ од једне паре до 50 пара своди на нула пара, а од 51 до 99 пара на један динар.

Повлачењем из оптицаја кованог новца у апоенима мањим од динара и доношењем одлука о заокруживању у готовинском платном промету, НБС је дефинисала законски оквир. У безготовинском промету цене се и даље могу исказивати у парама.