ПОРЕЗИ
Научићеш
У овој лекцији ћеш научити шта је:
- Порез;
- ПДВ;
- Птопа пореза;
- Фискални рачун;
- Пореске ознаке.
О теми
Порези представљају најважнији извор прихода буџета и без њих држава не би могла да финансира јавна добра и заједничке потребе. Сваки грађанин је обавезан да плаћа порез у складу са законом. Порези омогућавају напредак земље. Овај новац се улаже у путеве, јавни превоз, образовање, научна истраживања, културу и уметност, јавне радове... Неплаћање пореза, према томе, није само противзаконито, већ и директно утиче на смањење квалитета живота и спречава друштво да добро функционише.
Порези су наш новац јер се од наше потрошње, од наших плата, од продаје или власништва над некретнина итд. издваја новац за нормално фунционисање једне државе. Те се од нашег новца добрим делом или у потпуности финансирају: школе, универзитети, болнице, домови здравља, полиција, судови, парламент, влада, локалне управе, музеји, позоришта, одржавају се и граде путеви, од тог новца се врше истраживања, улаже се у инфраструктуру итд. То значи да сваки грађанин уплаћује новац у државни буџет и има право да контролише трошење буџетског новца. Порези и буџетски систем су регулисани законима.
Законом о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022 и 118/2021 - др. закон) прописано је да се порези могу уводити само законом и то на: потрошњу, доходак, добит, имовину и пренос имовине физичких и правних лица.
Три основна објекта опорезивања у сваком пореском систему су потрошња, доходак и имовина.
За потрошњу се везују следећи порези:
- порез на додатну вредност-ПДВ (као општи порез на потрошњу),
- акциза (као порез на потрошњу одређених добара),
- порез на премије неживотних осигурања.
За доходак се везују следећи порези:
- порез на добит правних лица,
- порез на доходак грађана.
За имовину се везују следећи порези:
- порез на имовину „у статици”,
- порез на наслеђе и поклон,
- порез на пренос апсолутних права,
- порези на употребу, држање и ношење добара (порез на употребу моторних возила, порез на употребу пловила, порез на употребу ваздухоплова и порез на регистровано оружје).
Порез на додатну вредност (ПДВ) је општи порез на потрошњу који се обрачунава и плаћа на испоруку добара и пружање услуга, у свим фазама производње и промета добара и услуга, као и на увоз добара, осим ако законом није друкчије прописано.
Преко 160 земаља у свету данас примењује ПДВ као облик пореза на потрошњу, који представља значајан извор јавних прихода за наведене земље.
ПДВ је толико важан да има и свој закон. Кључна питања везана за ПДВ уређена су Законом о порезу на додатну вредност ("Сл. гласник РС", бр. 84/2004, 86/2004 - испр., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - усклађени дин. изн., 68/2014 - др. закон, 142/2014, 5/2015 - усклађени дин. изн., 83/2015, 5/2016 - усклађени дин. изн., 108/2016, 7/2017 - усклађени дин. изн., 113/2017, 13/2018 - усклађени дин. изн., 30/2018, 4/2019 - усклађени дин. изн., 72/2019, 8/2020 - усклађени дин. изн., 153/2020 и 138/2022) .
Пример
Како функционише систем ПДВ представићемо кроз пример који најчешће сусрећemo у свом окружењу, а то је одлазак у продавницу, биоскоп, фризерски салон итд. где нешто купујемо (робу или услугу). Приликом плаћања део нашег новца одлази у буџет Републике Србије. Ово је најједноставнији пример како сви грађани учествују у пуњењу буџета. Када купујете неки производ, цену коју плаћамо је цена са порезом. Свака продавница је дужна да изда фискални рачун. Изглед фискалног рачуна је законом дефинисан и он садржи информације о плаћању ПДВ-а.
Пореска основица (краће: основица) код промета добара и услуга јесте износ накнаде коју обвезник прима или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге од примаоца добара или услуга у коју није укључен ПДВ.
Пореска стопа означава износ пореза у односу на пореску основицу и изражава се у процентима. Законом о ПДВ чланом 23 и чланом 24 одређена је висина пореске стопе за сва добра и услуге.
Пореска стопа
Члан 23
Општа стопа ПДВ за опорезиви промет добара и услуга или увоз добара износи 20%.
По посебној стопи ПДВ од 10% опорезује се промет добара и услуга или увоз добара, и то:
1) хлеба и других пекарских производа, млека и млечних производа, брашна, шећера, јестивог уља од сунцокрета, кукуруза, уљане репице, соје и маслине, јестиве масноће животињског и биљног порекла и меда;
2) свежег, расхлађеног и смрзнутог воћа, поврћа, меса, укључујући и изнутрице и друге кланичне производе, рибе и јаја;
2а) житарица, сунцокрета, соје, шећерне репе и уљане репице;
3) лекова, укључујући и лекове за употребу у ветерини;
4) ортотичких и протетичких средстава, као и медицинских средстава - производа који се хирушки уграђују у организам;
5) материјала за дијализу;
6) ђубрива, средстава за заштиту биља, семена за репродукцију, садног материјала, компоста са мицелијумом, потпуне и допунске смеше за исхрану стоке и живе стоке;
7) уџбеника и наставних средстава;
8) дневних новина;
9) монографских и серијских публикација;
10) огревног дрвета, укључујући брикете, пелет и друга слична добра од дрвне биомасе;
11) услуга смештаја у угоститељским објектима за смештај у складу са законом којим се уређује туризам;
12) услуге које се наплаћују путем улазница за биоскопске и позоришне представе, сајмове, циркусе, забавне паркове, концерте (музичке догађаје), изложбе, спортске догађаје, музеје и галерије, ботаничке баште и зоолошке вртове, ако промет ових услуга није ослобођен ПДВ;
13) природног гаса;
13а) топлотне енергије за потребе грејања;
14) пренос права располагања на стамбеним објектима, економски дељивим целинама у оквиру тих објеката, као и власничким уделима на тим добрима;
15) услуге које претходе испоруци воде за пиће водоводном мрежом, као и воде за пиће, осим флаширане;
16) пречишћавања и одвођења атмосферских и отпадних вода;
17) управљање комуналним отпадом;
18) одржавање чистоће на површинама јавне намене;
19) одржавање јавних зелених површина и приобаља;
20) превоз путника и њиховог пратећег пртљага;
21) управљање гробљима и погребне услуге.
Члан 24
ПДВ се не плаћа на:
1) превозне и остале услуге, које су повезане са увозом добара, ако је вредност тих услуга садржана у основици из члана 19 став 2 овог закона;
2) промет добара која обвезник или треће лице, по његовом налогу, шаље или отпрема у иностранство;
3) промет добара која инострани прималац или треће лице, по његовом налогу, шаље или отпрема у иностранство;
4) промет добара која путник отпрема у иностранство у личном пртљагу, за некомерцијалне сврхе, ако:
(1) путник у Републици нема пребивалиште ни боравиште,
(2) се добра отпремају пре истека три календарска месеца по истеку календарског месеца у којем је извршен промет добара,
(3) је укупна вредност испоручених добара једнака или већа од 6.000 динара, укључујући ПДВ,
(4) обвезник ПДВ поседује доказе да је путник отпремио добра у иностранство;
5) унос добара у слободну зону, превозне и друге услуге корисницима слободних зона које су непосредно повезане са тим уносом и промет добара и услуга у слободној зони, за које би обвезник - корисник слободне зоне имао право на одбитак претходног пореза када би та добра или услуге набављао за потребе обављања делатности ван слободне зоне;
5а) промет добара која се уносе у слободну зону, превозне и друге услуге које су непосредно повезане са тим уносом и промет добара у слободној зони, који се врши страном лицу које има закључен уговор са обвезником ПДВ - корисником слободне зоне да та добра угради у добра намењена отпремању у иностранство;
6) промет добара која су у поступку царинског складиштења;
6а) отпремање добара у слободне царинске продавнице отворене на ваздухопловним пристаништима отвореним за међународни саобраћај на којима је организована пасошка и царинска контрола ради продаје путницима у складу са царинским прописима (у даљем тексту: слободне царинске продавнице), као и на испоруку добара из слободних царинских продавница;
7) услуге радова на покретним добрима набављеним од стране иностраног примаоца услуге у Републици, или која су увезена ради оплемењивања, оправке или уградње, а која после оплемењивања, оправке или уградње, испоручилац услуге, инострани прималац или треће лице, по њиховом налогу, превози или отпрема у иностранство;
7а) промет добара која су у поступку активног оплемењивања за која би обвезник - стицалац имао право на одбитак претходног пореза када би та добра набављао са обрачунатим ПДВ;
8) превозне и остале услуге које су у вези са извозом, транзитом или привременим увозом добара, осим услуга које су ослобођене од ПДВ без права на порески одбитак у складу са овим законом;
9) услуге међународног превоза лица у ваздушном саобраћају, с тим што за нерезидентно ваздухопловно предузеће пореско ослобођење важи само у случају узајамности;
10) испоруке летилица, сервисирање, поправке, одржавање, чартерисање и изнајмљивање летилица, које се претежно користе уз накнаду у међународном ваздушном саобраћају, као и испоруке, изнајмљивање, поправке и одржавање добара намењених опремању тих летилица;
11) промет добара и услуга намењених непосредним потребама летилица из тачке 10) овог става;
12) услуге међународног превоза лица бродовима у речном саобраћају, с тим што за нерезидентно предузеће које врши међународни превоз лица бродовима у речном саобраћају, пореско ослобођење важи само у случају узајамности;
13) испоруке бродова, сервисирање, поправке, одржавање и изнајмљивање бродова, који се претежно користе уз накнаду у међународном речном саобраћају, као и испоруке, изнајмљивање, поправке и одржавање добара намењених опремању тих бродова;
14) промет добара и услуга намењених непосредним потребама бродова из тачке 13) овог става;
15) испоруке злата Народној банци Србије;
16) добра и услуге намењене за:
(1) службене потребе дипломатских и конзуларних представништава;
(2) службене потребе међународних организација, ако је то предвиђено међународним уговором;
(3) личне потребе страног особља дипломатских и конзуларних представништава, укључујући и чланове њихових породица;
(4) личне потребе страног особља међународних организација, укључујући чланове њихових породица, ако је то предвиђено међународним уговором;
16а) промет добара и услуга који се врши у складу са уговорима о донацији закљученим са државном заједницом Србија и Црна Гора, односно Републиком, ако је тим уговором предвиђено да се из добијених новчаних средстава неће плаћати трошкови пореза, у делу који се финансира добијеним новчаним средствима осим ако ратификованим међународним уговором није друкчије предвиђено;
16б) промет добара и услуга који се врши у складу са уговорима о кредиту, односно зајму, закљученим између државне заједнице Србија и Црна Гора, односно Републике и међународне финансијске организације, односно друге државе, као и између треће стране и међународне финансијске организације, односно друге државе у којем се Република Србија појављује као гарант, односно контрагарант, у делу који се финансира добијеним новчаним средствима, ако је тим уговорима предвиђено да се из добијених новчаних средстава неће плаћати трошкови пореза;
16в) промет добара и услуга који се врши на основу међународних уговора, ако је тим уговорима предвиђено пореско ослобођење, осим међународних уговора из тач. 16а) и 16б) овог става;
16г) промет добара и услуга који се врши у оквиру реализације инфраструктурних пројеката изградње аутопутева за које је посебним законом утврђен јавни интерес;
17) услуге посредовања које се односе на промет добара и услуга из тач. 1) - 16) овог става.
Табела: Пореске ознаке
Фискални рачун који добијамо при куповини представља документ којим се потврђује да је промет добара на мало односно промет услуга, укључујући и примљени аванс, евидентиран у електричном фискалном уређају као и на серверу Пореске управе.
Фискални рачун служи као доказ да је за одређену куповину обрачунат и евидентиран порез, као и гаранција купцу да може да тражи повраћај новца или замену робе у случају да постоји грешка или квар.
Обвезник фискализације је дужан је да у тренутку промета на мало изда фискални рачун коришћењем електронског фискалног уређаја чија је употреба одобрена од стране Пореске управе.
Фискални рачун садржи следеће елементе:
- Врсту рачуна;
- Тип трансакције
- Назив обвезника фискализације и јединствену ознаку пословног простора;
- Порески идентификациони број (ПИБ) обвезника фискализације;
- ПИБ правног лица, уколико је корисник правно лице;
- Врста, количина, цена и пореска стопа робе/услуге;
- Спецификацију пореских стопа;
- Износ пореза по пореским стопама;
- Укупан износ пореза;
- Укупну вредност евидентираног промета, укупан износ за уплату, начин плаћања, уплаћен износ и износ разлике за повраћај;
- Тачан датум и време издавања фискалног рачуна;
- Јединствени редни број фискалног рачуна;
- Јединствени редни број фискалног рачуна по врсти рачуна и типу трансакције;
- Дводимензионални бар-код (QР - Qуицк Респонсе) за верификацију;
- Позив на број другог фискалног рачуна или другог релевантног документа.
| производ | основица (цена без пореза) | категорија пореза | стопа пореза(p) | ПДВ | цена са порезом(малопродајна цена) |
|---|---|---|---|---|---|
| назив | x | {А,Ђ,Е,Г} | {0%,10%,20%} | p*x | x+ p *x |
Табела: приказ израчунавања ПДВ (напомена: приказ је дат по јединици производа)